Morphology analysis
прибивать (281) | Noun, inanimate, masculine
1 |
прибива́ть |
|
|
2 |
прибива́тя |
|
|
3 |
прибива́тю |
|
|
4 |
прибива́ть |
|
|
5 |
прибива́тем |
|
|
6 |
прибива́те |
|
|
7 |
прибива́ти |
|
|
8 |
прибива́тей |
|
|
9 |
прибива́тям |
|
|
10 |
прибива́ти |
|
|
11 |
прибива́тями |
|
|
12 |
прибива́тях |
|
|
прибивать (236) | Verb, imperfective, transitive
1 |
прибива́ть |
|
|
2 |
прибива́л |
|
|
3 |
прибива́ла |
|
|
4 |
прибива́ло |
|
|
5 |
прибива́ли |
|
|
6 |
прибива́в |
|
|
7 |
прибива́вши |
|
|
8 |
прибива́ешь |
|
|
9 |
прибива́ет |
|
|
10 |
прибива́ем |
|
|
11 |
прибива́ете |
|
|
12 |
прибива́ют |
|
|
13 |
прибива́й |
|
|
14 |
прибива́йте |
|
|
15 |
прибива́я |
|
|
16 |
прибива́ю |
|
|
17 |
прибива́вший |
|
|
18 |
прибива́ющий |
|
|
19 |
прибива́нный |
|
|
20 |
прибива́емый |
|
|